Дана 27. јула 2021. године, преминуо је проф. др Витомир В. Милић , редовни професор Техничког факултета у Бору, Универзитета у Београду.

Проф. др Витомир В. Милић, дипл. инж. рударства, рођен је 24.4.1964. године у Папратни код Књажевца. Основну школу завршио је у Кални и Књажевцу, а средњу, математичко-техничке струке, такође у Књажевцу 1983. године. Исте године уписао се на Технички факултет у Бору, одсек Рударски, Смер за експлоатацију лежишта минералних сировина.

Студије је завршио 30.3.1990. године са просечна оцена 8,18, а дипломски рад одбранио је са оценом 10. Магистарски рад одбранио је 25.6.1993. године, на Техничком факултету у Бору, а на истом факултету 2.4.1997. године одбранио је и докторску дисертацију.

Након дипломирања засновао је радни однос на Техничком факултету у Бору и прошао сва универзитетска звања, од сарадника у настави до редовног професора. Ужа област његовог интересовања и усавршавања била је подземна експлоатација лежишта минералних сировина због чега је био ангажован на извођењу наставе из предмета Основи експлоатације лежишта минералних сировина, Вентилација рудника, Израда рудничких просторија, Технологија подземне експлоатације, Методе откопавања, Пројектовање рудника и других.

На свим предметима на којима је био ангажован успешно је преносио своја знања и искуства студентима, а као коаутор учествовао је у писању уџбеника из предмета Основи експлоатације лежишта минералних сировина и Технологије подземне експлоатације лежишта минералних сировина. Поред тога био је и коаутор монографије Усавршавање технологија подземне експлоатације лежишта угља у Србији у циљу рехабилитације постојећих рудника и валоризације ванбилансних резерви.

Био је ментор и члан више комисија за одбрану завршних, дипломских, мастер и магистарских радова. Аутор је и коаутор више чланака и саопштења у стручним часописима и на домаћим и страним саветовањима.

Поред педагошког рада активно се бавио и сарадњом са привредном у смислу израде и техничке контроле рударских пројеката и учешћа у техничким прегледима објеката.

Активно је радио у стручним телима и одборима на Факултету тако да је био члан Савета Факултета и његов потпредседник, члан Савета Универзитета у Београду, члан Управног одбора Фондације за решавање стамбених потреба младих научних радника Универзитета у Београду, члан Комисије за издавачку делатност, а више пута био је члан организационог и научног одбора Октобарског саветовања рудара и металурга.

У периоду од 2002. до 2009. године налазио се на функцији продекана за финансије и научно-истраживачки рад на Факултету.

Његови студенти сада су угледни стручњаци широм света, а неколико њих наставило је његовим путем и ради на Техничком факултету у Бору и другим факултетима.

Резултати његовог рада и укупног ангажовања, као и ведар дух, остају заувек.