Овај сајт користи колачиће, уколико наставите са његовим коришћењем сматра се да сте сагласни са нашом политиком приватности
Стара зграда

Универзитет у Београду
Технички факултет у Бору

СТУДЕНТИ БОРСКОГ ТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА НА СТРУЧНОЈ ПРАКСИ У КОМПАНИЈИ „СРБИЈА ЗИЂИН МАЈНИНГ” У БОРУ

Студенти завршних година Техничког факултета у Бору посетили су, у оквиру програма стручне праксе, постројења и погоне компаније Србија Зиђин Мајнинг”. Након упознавања са радом компаније и спроведене обуке о безбедности, будући инжењери су вентилаторску станицу, постројење за израду паста засипа, јаму и флотацију рудника Чукару Пеки.

Бор – 13. Мај 2022 – Студенти треће и четврте године студијског програма Рударско инжењерство са модула за Експлоатацију лежишта минералних сировина на Техничком факултету у Бору посетили су, у оквиру програма стручне праксе, погоне компаније “Србија Зиђин Мајнинг”. Деветоро студената и тројицу професора, са радом компаније Србија Зиђин Мајнинг, упознао је заменик генералног директора за Људске ресурсе Србија Зиђин Мајнинга, Јен Мингхуи, који је између осталог истакао да је кинеска компанија Зиђин Мајнинг, у Србију дошла крајем 2018. године и преузела истраживања која је претходно обављала компанија Ракита експлорејшн као и да је од истраживачке брзо прерасла у праву рударску компанију.

“Имали смо двогодишњи период изградње и од прошле године смо почели са производњом. Када је реч о подацима о производњи, Србија већ спада у највеће извознике у Србији. Стално запошљавамо и нове раднике, почетком прошле године било је око 200 радника а сада у компанији ради више од 800 људи, а до краја ове године биће их више од 1000. Од када је Зиђин дошао у Бор, град спада у најнапредније градове када је реч о просечним приходима на нивоу целе Србије, практично је по просечним приходима по глави становника други у Србији, одмах иза Београда. Србија Зиђин Мајнинг је млада фирма, од прошле године је запослено много младих људи, без радног искуства, има и оних који су дипломирали и одмах дошли код нас. Многи су већ након завршетка обуке, врло брзо напредовали, ми ћемо наравно и убудуће наставити да запошљавамо пре свега младе кадрове. Предузели смо такође неке позитивне мере како бисмо охрабрили посебно младе и то ћемо наставити да радимо и у наредном периоду, како би што више младих људи остало у Бору. Осим грађана Бора сигурно је да ћемо привући људе и из других крајева да дођу овде, да заједно допринесемо и развоју Бора и целокупној економији. По неким подацима Бор је већ други по реду најважнији рударски град у Европи, а то је заједнички допринос. Наравно трудићемо се да будемо још бољи.

Пошто је младо предузеће сви млади људи имају пуно могућности за усавршавање. У наредних 3 до 5 година, практично до почетка експлоатације доње зоне, како се буде даље развијала компанија планирамо да број запослених нарасте до две – три хиљаде и ми бисмо желели да најбољи студенти са Техничког факултета постану наши кадрови. Још једном желим вам добродошлицу и надам се да ћете уживати у посети”, рекао је Јен Мингхуи заменик генералног директора за Људске ресурсе Србија Зиђин Мајнинга додавши да осим Зиђин Мајнинга у Бору послује и компанија Зиђин Копер. Обе су део групације Зијин Мининг, која се налази на 324 месту на Форбсовој листи 2000 најуспешнијих компанија у 2022. години.
Служба Људских ресурса припремила је презентацију у оквиру које су се студент упознали са историјатом и радом Зиђин Мајнинг групе, која послује у 14 кинеских провинција и 13 земаља.

Према речима кординатора ове службе Предрага Филиповића, Зиђин Мајнинг група је формирана 1993. године, а од тада до данас високо је рангирани произвођач цинка – налази се на првом месту, док се по производњи бакра и злата налази на другој позицији. Зиђин је међу првих неколико кинеских рударских компанија које су се пласирале на иностраном тржишту, брзо се развиле и имале велики утицај у складу са иницијативом “Појас и пут”. Како је истакнуто компанија Србија Зиђин Мајнинг, управља рудником “Чукару Пеки” који је подељен на горњу и доњу зону.

Производња у Горњој зони са рудним телом ултра високог квалитета започета је у октобру прошле године и очекује се да ће резултирати просечном производњом од 91 хиљаде тоне бакра и 2,5 тоне злата годишње, док је доња зона у фази студије изводљивости. Осим добрих производних резултата и пружања доприноса економском расту, циљ је да се улаже у екологију и сарадњом са локалном заједницом реализују пројекти који ће допринети бољем животу свих.

Према речима кординатора за безбедност Игора Златковића, који је студентима одржао обуку за безбедан обилазак јаме И спољних постројења, горња зона рудника се простире на 1100 хектара, има 2 нископа и 2 окна, постројење Флотације, за отпадне воде и јаловиште.

С обзиром на то да компанија има више погона и велики број запослених, важно је да се сви придржавају усвојених процедура и стриктно поштују стандарде и правила из области безбедности и здравља на раду, како би се спречиле потенцијалне опасности. По завршетку обуке студентима су подељене маске, као и неопходна заштитна опрема: самоспасиоци и лампе за безбедан силазак у јаму рудника “Чукару Пеки”.
Обилазак рудника студенти су започели обиласком вентилаторске станице у којој је инсталиран главни вентилатор, чија је основна функција да омогући струјање ваздуха кроз јаму – односно да извлачи истрошен ваздух из јаме. Осим погона у ком се вентилатор налази, студенти су видели на који начин се прати његов рад.

Када је реч о карактеристикама вентилатора, према речима инжењера Мирослава Карабашевића, капацитет Вентилатора је 32.400 метара кубних у минути ваздуха, а снага мотора 2,6 мегавата.
Након главног вентилатора, студенти су посетили и постројење за припрему паста засипа у ком се припрема мешавина за запуњавање откопаних простора у јами.

У оквиру овог постројења осим погона у којима се припрема засип, студенти су у пратњи инжењера Небојше Буђелана посетили и пумпну станицу, затим погон мешења, као и контролну собу.

Уз помоћ запослених студенти су и практично могли да виде, али и да учествују у испитивању чврстоће узорка уграђеног засипа.

Најзанимљивији део обиласка је свакако била посета нископу који је на студенте оставио и највећи утисак.

Путовање је након уписивања у књигу посетилаца, настављено тридесетоминутном вожњом рударским камионом за превоз радника до коте К-80м, на дубини од 470метара од површине терена, где се као на улицама и булеварима несметано одвија двосмерни саобраћај, а велики рударски камиони уз обавезно сигнализирање и поштовање правила првенства несметано мимоилазе.

Студенте је са карактеристикама рудника Чукару Пеки, радом у јами, као и безбедносним процедурама упознао главни инжењер Далибор Стојадиновић.

Он је студентима објаснио како изгледа поступак откопавања руде, а студент су осим радионице могли да виде и осталу рударску механизацију, да поразговарају са рударима који су тог момента били у смени, као и да се са њима сликају.
Компанија „Србија Зиђин Мајнинг”, према речима главног рударског инжењера у јами, Далибора Стојадиновића, тежи да развој рудника усмери тако да у будућности буде пандан светским рудницима.

„Технички факултет у Бору упутио нам је захтев за извођење стручне праксе у нашој компанији, чему смо ми са великим задовољством изашли у сусрет. Студенти су имали прилику да све оно што су учили на факултету теоријски, овде виде и направе везу теорије са праксом. Са развојем рударства у Србији биће потребе за пријем нових инжењера, тако да што боље савладају теорију и праксу, биће кориснији радници фирмама у којима се буду запослили”, каже Стојадиновић.

Он је додао да се у овој компанији много улаже у безбедност и здравље на раду, преко разних инвестиција, обука, тренинга, едукација, али и у најсавременију опему и механизацију, а, каже он, много се ради и на побољшању и осавремењавању заштите екологије.
Утисци студената су се такође могли чути одмах по изласку из јаме.
Према речима Тамаре Тимотијевић, студента треће године Техничког факултета у Бору која похађа смер Рударско инжењерство на одсеку Експлоатација лежишта минералних сировина, пракса у компанији Србија Зиђин Мајнинг њој и њеним колегама доста значи јер им омогућава да се упознају са радом, постигнућима и плановима компаније, као и да обиђу различита постројења и погоне и упознају се са начином рада. Како истиче корисне информације чули су и на предавању о безбедности на раду и очувању здравља.

„Након предавања кренули смо у обилазак самог погона. На почетку смо видели главни вентилатор у ком се одвија проток свеже и истрошене ваздушне струје. После тога смо видели нешто што је једниствено у Србији када је у питању рударство, то је цело једно постројење за припрему паста засипа којим се попуњавају откопане рударске просторије. Затим смо нископом сишли у јаму, обишли машинско постројење, видели водосабирнике. Оно што нисмо очекивали и што нас је све одушевило јесте то што је јама обезбеђена телефонском и интернет мрежом, што досад нисмо имали прилике да видимо”, објашњава Тимотијевић.

Она истиче да се и њој и колегама посебно допало што компанија ради на очувању биодиверзитета, пошумљавању, очувању зеленила, и, да се нада да ће овај рудник бити један од тзв. „зелених рудника”, као и да неће имати проблем ни приликом запослења, с обзиром да је компанија у потрази за стручним кадром – рударским инжењерима и за површинску и подземну експлоатацију. Она је позвала све који су у недоумици око уписа факултета, да се усмере управо на ову струку јер је рударство у златном добу данас у Србији. Уз захвалност домаћинима на лепом пријему, ова млада дама – будући инжењер рударства захвалила се и професорима и Техничком факултету што су омогућили стручну праксу у компанији Србија Зиђин Мајнинг.
Са њом се у потпуности сложила и 24 -орогодишња Марина Динић, студент четврте године рударског инжењерства на Техничком факултету, која је у Бор дошла из Параћина. Она каже да себе апсолутно види у рударству, а на првом месту би желела да остане да ради у Бору у некој од кинеских компанија које овде послују.

„На факултету четири године учимо врло детаљно и о подземној и о површинској експлоатацији, али се на неким предмета дотакнемо и припреме минералних сировина како би наше знање било целокупно. Међутим, када дођемо на праксу и када видимо све то о чему учимо, тек тада можемо да створимо потпуну слику о ономе што смо учили протекле четири године. Данас смо видели и постројење за припрему паста засипа које нигде у Србији немамо прилику да видимо. Обишли смо и нископ, видели смо машинску радионицу, објекте одводњавања, што нам значи и за боље разумевање и припрему испита, као и да би наша слика о рударству била јаснија”, наглашава Динић.
Након обиласка јаме, студенти су били у прилици да обиђу и флотацију компаније „Србија Зиђин Мајнинг”. Заменик супервизора Флотације Бојан Комљеновић појаснио је студентима значај овог постројења за прераду минералних сировина, а затим објаснио процедуре праћења рада и важност контролне собе.

Будући да је нископ поред флотације више уско везан за струку рударских инжењера, док сама флотација која је више везана за припрему минералних сировина није, студент треће године рударског инжењарства, одсек Експлоатација лежишта минералних сировина, Марко Нешић сматра да им је указана велика част што су обишли и овај погон.

„Обишли смо нови рудник „Чукару Пеки”, а затим и флотацију, где се врши одвајање концентрата пирита и бакра. На факултету имамо предмет који се бави припремом минералних сировина, али нисмо имали праксу у вези с тим. Захваљујем се професорима Техничког факултета и компанији „Србија Зиђин Мајнинг” што нам је омогућила да стручну праксу обавимо овде. Ова стручна пракса ће ми много помоћи у повезивању теорије коју учим на факултету, а посебно зато што након завршеног факултета имам прилку да се запослим у овој компанији”, сматра Нешић.
Дружење запослених у компанији Србија Зиђин Мајнинг са студентима борског Техничког факултета овековечено је заједничком фотографијом.

Објављено 20.05.2022. године у 10:21 часова.
Информације о упису    030 422 375